Detection and Separation of Single-Stranded DNA Fragments Using Solid-State Nanopores

Многе биолошке методе захтевају прецизност и ефективност у сортирању различитих ДНК фрагмената. У овом раду можете прочитати на који начин нанопоре у чврстом стању омогућавају да се кратки, једноланчани фрагменти ДНК детектују и раздвоје, без обележавања, на основу понашања и времена трајања проласка кроз нанопору. Експериментални подаци у овом раду показују да поре различите величине имају различит праг дужине фрагмента који може проћи. Самим тим се, коришћењем пора различитих величина, под електричним пољем, различити молекули могу раздвојити на основу своје величине. За више детаља о овој новој техници кликни на линк изнад!

The Distinct Roles of Exosomes in Tumor-Stroma Crosstalk within Gastric Tumor Microenvironment

Развој малигних тумора желуца је комплексан процес који приказује политропске ћелије и различите молекуле унутар туморске микросредине. Ћелије строме, попут фибробласта, ендотелских ћелија, мезенхимских ћелија и различитих ћелија имунског система, подстичу раст тумора, метастазеу и поновно јављање код пацијената који су излечени. Егзозоми које секретују ћелије строме или саме туморске ћелије током своје међусобне комуникације представљају важне транспортере РНК и протеина између ових ћелија које омогућавају патогенезу. Прочитајте овај рад и сазнајте зашто аутори сматрају да баш егзозоми могу бити нови биомаркери за малигне туморе желуца и шта то значи за будућност лечења ове болести.

Pathophysiology and molecular mechanisms of liver injury in severe forms of COVID-19: an integrative review

COVID-19 је примарно болест плућа, међутим утиче и на друге органе, попут јетре, што доводи до погоршања прогнозе пацијента и до повећања морталитета и морбидитета. Метаболички путеви и молекуларни фактори који стоје иза развоја оштећења на јетри и даље нису познати. Ипак, услед познавања патофизиологије болести и могућих механизама којима лезије могу бити изазване, аутори овог рада су дошли до закључка да постоји пет механизама помоћу којих SARS-CoV-2 вирус може довести до оштећења јетре – директним оштећењем, хуморалним и ћелијским инфламаторним одговором, хипоксијом, поновном инфекцијом кроз систем портних вена и услед лекова који се дају у склопу терапије пацијента. Да бисте сазнали више о овим механизмима, оставили смо вам линк изнад!

Mutagen-induced telomere instability in human cells

Нестабилност теломера је један од главних разлога хромозомске нестабилности и може довести до прекида у хромозомима, или чешће, до губитка функције самих теломера. Теломере губе своју функцију када постану превише кратке или када изгубе своју функцију „капе“  што доводи до тога да се крајеви хромозома понашају као дволанчани прекиди. У овом прегледном раду можете прочитати о свим досадашњим знањима из области теломера и њихове нестабилности узроковане од стране различитих мутагена у ћелији.

Tunable phenotypic variability through an autoregulatory alternative sigma factor circuit

Генетички идентичне индивидуе у бактеријским популацијама могу показивати висок ниво фенотипске варијабилности. Ова варијабилност може имати значајну биолошу функцију, на пример, може омогућавати одређеном проценту бактерија преживљавање у стресним условима. Међутим, оно што и даље остаје нејасно јесте начин на који бактеријске популације могу модулисати фенотипску варијабилност. У овом раду аутори су показали да постоји алтернативни сигма фактор на који утичу фактори као што су ниво стреса, срединска историја, али и генетичке промене.

Small molecule inhibition of METTL3 as a strategy against myeloid leukaemia

Н6-метиладенозин представља модификацију РНК молекула коју уводи комплекс МЕТТЛ3-МЕТТЛ14 метилтрансфераза. Једна од ових метилтрансфераза, МЕТТЛ3 повезана је са иницијацијом и одржавањем акутног облика мијелоидне леукемије. Ако желите да сазнате више о протеину СТМ2457, његовој функцији као инхибитора МЕТТЛ3 метилтрансферазе, као и о његовој потенцијалној улози у борби против акутне мијелоидне леукемије, оставили смо вам линк изнад!