Награда „Ана Коцић“

Ана Коцић је била амбициозна студенткиња молекуларне биологије и физиологије на Биолошком факултету Универзитета у Београду, чији је живот прерано завршен 16. септембра 2020. године. Ана је била и остала синоним за узорног студента, перспективног младог научника, али и најбољег пријатеља, најбољу цимерку, најбољу сестру и најбољу ћерку.

Рођена је 10. маја 1999. године. Одувек је била повучена, али не стидљива, већ само заробљена у својим мислима о животу, политици, филозофији, природи … За разлику од многих адолесцената који се боре да нађу свој животни пут, Ана је још у основној школи била одлучна у томе да се бави природним наукама двоумећи се између биологије и медицине. Чувши свима нама добро познату реченицу да је ћелија основна јединица грађе и функције свих живих бића, биологија јој је постала омиљени предмет. Основна школа и гимназија у Смедереву су одувек биле поносне што су имале тако марљиву ученицу која је освајала многобројне награде на такмичењима из биологије, хемије и математике, а своје знање несебично делила са другима. Средња школа је Ани пролазила као и детињство, у књигама, истраживањима и развијању све веће љубави према науци. О Анином потенцијалу и амбициозности говори и чињеница да је за време средње школе, велики део свог слободног времена проводила при Истраживачкој станици Петница. Управо је у Петници написала своја два научно-истраживачка рада:

1) Синергистичко дејство белог лука (Аллиум сативум) и амфотерицина Б на Цандида албицанс

2) Квантификација пара-фенилендиамина, 2-хидрокси-1,4-нафтоквинона и тешких метала у екстракту кане (Лаwсониа инермис) и његово дејство на ћелије меланома

Одлука о упису на Биолошки факултет Универзитета у Београду је постала извесна када је Ана у средњој школи одликована првом наградом на републичком такмичењу из биологије. Своје студентске дане наставља као један од најбољих студената у генерацији, а када би неко са стране посматрао њено студирање, чинило би се да су студије молекуларне биологије и физиологије изузетно лаке. Знала је тачно чиме жели да се бави, била је строга у очекивањима од себе, стремила је да на сваком колоквијуму има максималан број поена, а на сваком испиту ниједну оцену мању од деветке или десетке. Њен сан био је изучавање молекуларне генетике и мастер студије у Италији.

Њени пријатељи је памте као јединствену јер, како кажу: „Док је учила, слушала је класичну музику. Неке од омиљених књига биле су јој 1984, Контрапункт животаи Записи из подземља. Стално је слушала подкасте посвећене друштвеној проблематици и били су ту уместо прве јутарње кафе или доручка. Била је веома духовита особа – пола човек, пола сарказам. Опседнута мачкама. Волела је да гледа филмове, а људе око себе је научила да се филмови гледају при дуплој брзини, јер је боље погледати два филма уместо једног.“

Драги читаоци, будуће младе научнице и млади научници, желимо да наша Ана Коцић буде и ваша Ана, јер на њу гледамо као на симбол перспективног студента и младе научнице чији се живот трагично окончао док је још корачала међу облацима великих могућности и жеља.

Биографију сачинили Анини пријатељи Емилија Павловић и Огњен Димитријевић уз консултације са Бранкицом Коцић – Анином мајком.